"Alchajmerova bolest je bolest mozga koja uzrokuje poremećaje pamćenja, mišljenja i ponašanja i ne predstavlja deo normalnog procesa starenja. Veoma je važno rano prepoznavanje bolesti jer se ranim uvođenjem terapije usporava tok bolesti i poboljšava kvalitet života!"
Nemački neurolog Alojz Alchajmer (Alois Alzheimer,1864-1915) prvi je opisao sindrom demencije koji je po njemu i dobio ime Alzhajmerova bolest.
Bolest počinje gotovo neprimetno zaboravnošću i gubljenjem vremenske orijentacije. Tok je sporošuljajući, a uobičajeno je i da telesnih simptoma nema sve do kasnih stadijuma bolesti. Zaboravnost je prvi simptom koji primećuju i porodica i sam pacijent i ono je izraženo u tolikoj meri da remeti svakodnevno funkcionisanje u kući, na poslu, u prorodici…
Tačan uzrok Alchajmerove bolesti nije poznat
Pretpostavlja se da je u pitanju više udruženih faktora: genetski činioci, ranija obolenja, uticaj životne sredine i promene na mozgu uzrokovanje starenjem. Žene obolevaju nešto češće od muškaraca. Godine života predstavljaju najizraženiji faktor rizika. Uobičajen početak bolesti je posle 65 godine, mada se može ispoljiti i ranije, pa i pre 50-te godine života. Od ove bolesti boluje preko 50% osoba starijih od 90 godina. Obzirom na produžavanje životnog veka pretpostavlja se i da će broj obolelih biti u stalnom porastu.
U Alchajmerovoj bolesti dolazi do postepenog propadanja nervnih ćelija u moždanoj kori i moždana masa može biti smanjena i do 20%. Smatra se da dolazi do nakupljanja izmenjene belančevine beta amiloida izmedju ćelija u obliku tzv. plakova što remeti prenos signala. Dolazi i do smanjenja količine važnih prenosnika informacija (neurotransmitera) kao što je acetil holin i povećanja onih koji u većim količinama deluju štetno na nervne ćelije (glutamat).
Tok bolesti prolazi kroz tri faze
Rana faza:
oštećenje kratkoročnog pamćenja
slabljenje vremenske i prostorne orijentacije
otežano pronalaženje reči
otežano obavljanje uobičajenih izvršnih aktivnosti (vodjenje finansija npr.).
Srednja faza:
otežano prisećanje ranije upamćenog
vremenska i prostorna dezorjentacija
izraženi problemi u govoru
otežana samostalna briga o sebi (oblačenje, kuvanje…)
sumnjivčavost (varaju ih, potkradaju i sl.)
otežano obavljanje rutinskih radnji.
Treća faza:
neprepoznavanje drugih osoba, uključujući i najbliže
teško narušen govor
ne mogućnost vođenja samostalne brige o sebi
problem sa gutanjem i kontrolom stolice i mokrenja.
Nije samo pamćenje oštećeno
Za Alchajmerovu bolest karakterističan je gubitak sposobnosti pamćenja, a gubitak pamćenja predstavlja i gubitak identiteta. Ova bolest briše i druge sposobnosti i funkcije karakteristične za ljudski rod, a koje su od velikog značaja za ličnost u svakodnevnom životu. Dolazi do postepenog značajnog umanjenja mentalnih sposobnosti: pažnja, pamćenje, učenje, shvatanje, sećanje, orijentacija, volja… Postepeno napreduje i oštećenje komunikacionih sposobnosti tj. slanje i primenje verbalnih i neverbalnih poruka. Otežano je pronalaženje reči, izbgovoreno ima sve manje smisla, a i sve je slabije razumevanje onoga što se čuje. U tesnoj vezi sa gubitkom komunikacionih sposobnosti su i promene ponašanja od krajnje nezainteresovanosti do izražene agresivnosti. Kako bolest napreduje smanjuje se samostalnost u svakodnevnim aktivnostima (kupovina, vođenje domaćinstva) i mogućnost brige o sebi (higijena, oblačenje, hranjenje).
O Alchajmerovoj bolesti treba razmišljati ukoliko je osim zaboravnosti prisutno:
često ponavljanje istih pitanja
ponavljanje jedne iste priče nebrojeno puta
nesnalaženje u poznatoj okolini
ostavljanje uobičajenih predmeta na neuobičajena mesta
nemogućnost obavljanja uobičajenih aktivnosti (kuvanje, sitne popravke…)
nemogućnost vođenja finansija (plaćanje računa…)
zanemarivanje lične higijene i adekvatnog oblačenja
gubitak inicijative i oslanjanje na drugu osobu.
Kako se dijagnostikuje?
Dijagnoza Alchajmerove bolesti postavlja se na osnovu istorije bolesti koja ima karakterističan tok i podataka koji su dobijeni od bliskih osoba i psiholoških testova. Dobijeni rezultati dopunjuju se snimcima mozga (prikaz metabolizma mozga, prikaz moždanog protoka krvi) i laboratorijskim analizama. Ne postoji laboratorijska analiza kojom se dokazuje Alchajmerova bolest, ali je tako moguće isključiti neke druge uzroke demencije.
Kako se leči?
Lekovi za demenciju ne mogu da izleče ovu bolest, ali zato značajno usporavaju njeno napredovanje. U lečenju se koriste inhibitori acetil holin esteraze (donepezil, rivastigmin) koji povećavaju koncentraciju acetil holina i to u ranoj i srednjoj fazi bolesti. U srednjoj i kasnoj fazi bolesti koriste se NMDA antagonisti (memantin) koji utiču na regulaciju funkcije glutamatergičkog sistema. Po potrebi uvode se antidepresivi i antipsihotici.
Cilj lečenja Alchajmerove bolesti je što duže očuvanje sposobnosti i samostalnosti bolesnika i osim redovnog uzimanja lekova značajna je i primena drugih mera koje mogu značajno pomeći pacijentu:
unošenje dovoljnih količina tečnosti
raznovrsna ishrana i redovni balansirani obroci
lečenje pridruženih oboljenja (povišen pritisak, šećer…)
prilagođavanjem stambenog prostora omogućuje sa da se bolesnik što duže samostalno stara o sebi
negovanje društvenih kontakata i ranijih aktivnosti
prilagođavanje svakodnevnih aktivnosti očuvanim sposobnostima pacijenta kako bi se podiglo samopoštovanje i vera u vlastite sposobnosti .
