U poslednjih nekoliko decenija, u svetu, delom i kao posledica prekomernog izlaganja ultravioletnom (UV) sunčevom zračenju, beleži se nagli porast učestalosti tumora kože.Maligni melanom (MM) je najopasniji među zloćudnim tumorima, ali se čak i ova vrsta podmuklog obolenja kože može blagovremeno otkriti pomoću dermoskopije i redovnim specijalističkim pregledima.
U svetu se tokom jedne godine, prema procenama Svetske zdravstvene organizacije (WHO) otkrije dva do tri miliona novih slučajeva karcinoma kože sa oko 130000 obolelih od malignog melanoma, pri čemu su najvećem riziku izloženi žitelji Australije.Naša iskustva govore da se tokom jedne godine u Srbiji registruje oko tri do četiri hiljade novo obolelih pacijenata od karcinoma kože od kojih oko šest stotina ima dijagnozu malignom melanoma.Najveći problem u našoj sredini je dvostruko povećanje smrtnosti kod žena i skoro trostruko kod muškaraca od malignih bolesti kože što je najčešće posledica kasnog otkrivanja osnovnog obolenja sa često već zahvaćenim limfnim žljezdama pa čak i udaljenim metastazama.
Kao i drugi organi, i koža može da bude sredina u kojoj nastaju različiti oblici dobroćudnih tumora koji su često samo od estetskog značaja za pacijenta ali i prekancerozni oblici kao i zloćudni tumori-karcinomi (bazocelularni i planocelularni) kao i najmaligniji oblik tumora kože – melanom.Znatno ređe, na koži se mogu pojviti i tumori koji vode poreklo iz drugih sistema i organa, bilo kao primarni tumori, na pr. mekih tkiva ili krvnih sudova, bilo kao metastaze zloćudnih tumora iz udaljenih organa.
Melanoma
Provokativni faktori i nastanak tumora
Pored hemijskih karcinogenih materija (katran, smola, arsen,..), posebno se ističe značaj izloženosti UV zraćenju i to kako sunčanom tako i veštačkom ( solarijumi).Sunčevo zračenje oštećuje kožu od najranijeg uzrasta ali se većina karcinoma pojavljuje tek posle četrdesete godine života.Treba naglasiti da su osobe svetlije puti,one koje teško pocrne a lako „izgore“ pod većim rizikom od nastanka karcinoma kože. Smatra se da nastanak zloćudnih tumora treba povezati sa različitom izloženošću sunčevim zracima:- bazocelularni karcinom sa povremenim i rekreativnim sunčanjem, planocelularni kacinom sa ukupnom ( kumulativnom) dozom UV zračenja, dok se nastanak melanoma vezuje za povremeno izlaganje vrlo jakom suncu mada su i mehaničke ozlede mladeža često preduslovi za nastanak melanoma.
Prekanceroze i zloćudni tumori
Preknceroze su patološke promene kože ili sluznice, od kojih se u oko 20% slučajeva može razviti maligna bolest. Za nastajanje prekanceroze su presudni faktori genetske konstitucije (tip kože) ali i faktori okoline (dugotrajno izlaganje suncu ili dugotrajni kontakt sa kancerogenim materijama).Prekanceroze se u glavnom javljaju na foto eksponiranim delovima tela, vrlo često na licu i najviše kod osoba koje su po prirodi posla izložene suncu ( poljoprivrednici, ribari, mornari, radnici na grđevinama i sl..).Prekancerozne promene izgledaju kao crveno -smeđe pločice, jasno ograničene od okoline, hrapave površine i ljuspaste.Na usnama se takođe može registrovati ova promena, posebno kod pušača lule a osobe kod kojih se javi prekanceroza lako primeti nastanak ovih pločica jer koža postaje hrapava ili istanjena a opisana promena se nikada spontano ne povlači.
Epidermalni sloj kože je odgovoran za nastanak većine zloćudnih tumora a najčešće se javlja bazocelularni karcinom (carcinoma basocellulare).Ovaj tumor karakteriše jako spor rast i veoma retko metastaziranje, mada se i to dešava i to najčešće u regionalne lmfne žljezde i pluća.Ovaj tumor se najčešće pojavljuje na koži izloženoj suncu.Na ovom tumoru se često javljaju ulceracije-ranice koje spontano nikad ne zacele već se na protiv uvećavaju.Smrtnost od bazocelularnog karcinoma je vrlo retka.Planocelularni (spinocelularni ) karcinom je maligni tumor kože koji se ćešće javlja nakon četrdesete godine života.Za razliku od bazocelularnog, planocelularni karcinom ima značajno veći metastatski potencijal zavisno od veličine i debljine tumora.
Najmaligniji tumor kože je melanom koji nastaje kao posledica mutacije melanocita, ćelija epiderma koje su odgovorne za nastanak pigmenta melanina. Melanom se u početku nastanka širi horizontalno, ne probijajući bazalnu membranu i zato je od ogromnog značaja da se otkrije u toj fazi bolesti.U koliko se ne reagje na vreme i melanom probije bazalnu membranu kože, tumor dobija invazivni karakter i sposobnost metastaziranja dolazi do punog izražja.Faze ekspanzije maligne bolesti uzrokovane melanomom razvrstane su u četiri stepena Clark-ove lestvice.Kod odmaklih faza bolesti mogu se očekivati metastatske promene u regionalnim limfnim žljezdama, plućima, jetri, mozgu,…
Bazocelularni karcinom na licu
Pored pigmentnih formi melanoma postoje i tzv. amelanoični melanomi koji se veoma teško dijagnostikuju upravo zbog nedostatka pigmenta.Kod dece, pre nastanka puberteta melanomi su veoma retki.Specifični faktori rizika za nastanak melanoma su urođeni nevusi (mladeži), postojanje displastičnih nevusa, pigmentna kserodermija, kao i teška opšta stanja koja dovode do pada imuniteta.
Dijagnostika i lečenje
Koža je jedini i najveći ljudski organ koji je u celini dostupan oku i pregledu lekara.Zahvaljujući dermatoskopiji lekar, specijlista je u mogućnosti da uoči vrlo diskretne promene na koži koje mogu da budu jedini znak postojanja melanoma.
Hirurška ekscizija ( potpuno odstranjivanje) kompletnog, klinički vidljivog tumora, sa zonom zdrave kože, zlatno je pravilo u lečenju kožnih tumora.Patohistološkim pregledom uzorka odstranjenog tumora postavlja se konačna dijagnoza.Primena drugih metoda lečenja kao Mohsova mikroskopska kontrolisana hirurgija, krioterapija, lokalna terapija imunomodulatorima ili lokalnom hemioterapijom, primena fotodinamske terapije, zračna terapija-razmatra se u zavisnosti od oblika tumora, dubine njegovog prodiranja,lokalizacije kao i starosti pacijenta.U slučju da postoje metastaze, primenjuje se sistemska hemioterapija.
