Autor:
Dr Vesna Tepšić Ostojić neuropsihijatar
Depresija je oboljenje kod kog je prisutan stalan osećaj tuge i gubitak interesovanja. Utiče na to kako se osoba oseća, na njen način razmišljanja i ponašanja. Osim emocionalnih može imati i razne fizičke simptome.
Depresija je ozbiljno hronično oboljenje koje zahteva dugotrajan tretman. Nije znak slabosti ili nešto iz čega osoba može da izađe „samo ako to želi“. Učestalost depresije se iz decenije u deceniju povećava i ona predstavlja jedno od najčešćih oboljenja uopšte.Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije “Batut” 1997-2007. godine među vodećim poremećajima zdravlja je depresija Zauzima četvrto mesto iza ishemijske bolesti srca, cerebrovaskularnih oboljenja i karcinoma pluća. Najčešći početak bolesti je u 20tim i 30tim godinama života. Depresija više opterećuje žene i nalazi se na trećem mestu, dok je kod muškaraca opterećenje depresijom na šestom mestu uzroka bolesti.
Znaci i simptomi
Klinička slika depresije se razlikuje od pacijenta do pacijenta, ali je zajedničko osećanje tuge i gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti.
Često je prisutno osećanje bezvrednosti ili krivice, vezanost za događaje iz prošlosti koji se doživljavaju kao pogrešni. Česta su razmišljanja o smrti, umiranju ili samoubistvu. Događaji iz prošlosti i sadašnjosti se boje i procenjuju pod uticajem depresivnog raspoloženja, a od budućnosti se očekuje samo najgore
Najčešće je osoba usporenog misaonog toka, govora i pokreta. Kod pojedinih osoba može se javiti i upravo suprotno – agitacija i uznemirenost. Može se javiti razdražljivost i za nebitne sitnice, a nisu retki ni izlivi besa Javlja se i slabija koncentracija, prisećanje i upamćivanje, a otežano je i donošenje odluka.
Osoba se često oseća umornom, iscrpljenom i bez energije – pa i najmanji zadatak predstavlja ogroman napor. Nedostaje volja i inicijativa.
Dolazi do poremećaja spavanja koji se može javiti u obliku nesanice ili povećane potrebe za spavanjem. Seksualna želja je smanjena. Mogu se javiti i fizički simptomi, često neobjašnjiva uzroka, kao bol u leđima ili glavobolja.
Uzroci depresije
Nije tačno poznat uzrok nastanka depresije, ali kao i kod svih mentalnih bolesti uključeno je više faktora. Uz nasledne tu su i biološki faktori (hormonski poremećaji npr.) kao i stresni životni događaji. Osobe sa većim rizikom za razvoj depresije su one koje:
imaju bliske srodinike koji boluju ili su bolovali od depresije, bipolarnog poremećaja, alkoholizma ili su izvršili suicid
su imale traumatske ili stresne događaje u životu
bolovale od anksioznog ili posttraumatskog stresnog poremećaja
zloupotrebljavaju alkohol ili psihoaktivne supstance
imaju crte ličnosti kao sniženo samopoštovanje, pasivnost i zavisnost, preteranu samokritičnost…
imaju teško ili hronično oboljenje
Kako se dijagnostikuje depresija?
Dijagnoza se postavlja nakon detaljnog kliničkog intervuja. Od pomoći su i detaljan fizikalni pregled pošto razlog može biti i telesna bolest. Fizikalni pregled se po potrebi dopunjuje laboratorijskim analizama. Psihološka procena simptoma, razmišljanja, osećanja i ponašanja značajno doprinosi preciznosti dijagnoze i planiranju lečenja.
Kako se leči depresija?
Osnovu lečenja predstavlja terapija antidepresivima i psihoterapija. Na raspologanju nam je nekoliko grupa antidepresiva koji se po potrebi mogu i međusobno kombinovati. Kao dodatna terapija koriste se i stabilizatori raspoloženja, anipsihotici kao i sedativi. Psihoterapija se koristi kao samostalna metoda ili u kombinaciji sa lekovima. Postoje razni psihoterapijski pravci (npr. kognitivno bihejvioralna terapija) koji su se pokazali uspešnima u lečenju depresije. U slučaju jako izraženih simptoma ili rizika od samoubistva neophodno je bolničko lečenje.
