POVIŠENJE TELESNE TEMPERATURE KAO PRIRODNA ODBRANA ORGANIZMA
Uobičajeni scenario kod predškolskog deteta koje je u dečijem kolektivu svakodnevno, gotovo da je tipičan:vaše dete se taman priviklo na vrtić i već opuštenije ide u „školicu“ ali se taj novoformirani protokol, prekida, skoro po pravilu, na svake tri nedelje, u glavnom zbog stalnih prehlada sa sekrecijom iz nosa kašljem, povišenom temperaturom,…Najčešče infekcije u dece pomenutog uzrasta su – infekcije gornjih disajnih puteva,upala krajnika, bronhitis i urinarne infekcije.
Infekcije u prvih mesec dana života
U pedijatriji je jedno od osnovnih pravila da se svaka infekcija i povišena telesna temperatura kod odojčeta u prvom mesecu života posmatra jako oprezno sa sumnjom na sepsu. Bez obzira da li je dete dojeno ili ne, prva tri meseca života a posebno prvi mesec, izuzetno su osetljivi i nose određene opasnosti – ukoliko u tom periodu dođe do neke infekcije.Šta više, sepsa, koja je inače praćena sa visokom telesnom temperaturom, kod jednomesečnog odojčeta – paradoksalno- može da se pojavi i bez povišene temperature- što je naravno teži oblik i zato se odojče pri svakoj infekciji pomno prati i hospitalizuje.
Virusne respiratorne infekcije
Ubedljivo najčešće infekcije kod predškolskog uzrasta dece su infekcije gornjih disajnih puteva, odnosno, upale sluznice nosa i sluznice ždrela – uzrokovane virusima. Prvi simptomi bolesti su osećaj nelagodnosti i „grebanja“ u grlu, i pojačanje sekrecije iz nosa.Sekret iz nosa je u početku bistar a nakon dva do tri dana može postati gušći i prebojeniji što ne znači da je došlo do bakterijske superinfekcije već je u pitanju samo druga faza lučenja sluzi iz nosa.Postojeći nosni sekret se neprestano sliva niz ždrelo što uzrokuje i pojavu kašlja što znači da nije došlo do oboljenja donjih disajnih puteva već je kašalj nadražajnog porekla zbog sekrecije iz nosa.Povišena telesna temperatura je samo jedan od odbrambenih mehanizama kojom se organizam brani od izazivača infekcije i ubedljiv znak da je pokrenuta imuna reakcija organizma.i tom prilikom ne treba detetu davati lekove za sniženje temperature (antipiretike) odmah, već sačekati i ne reagovati sve do telesne temperature od 38 ili 38,5 C jer se time samo remeti prirodna odbrana organizma.
Zdravo dete
Treba imati na umu da svaka virusna infekcija traje u prosekudo oko 10 dana dok se povišena telesna temperatura održava 5-6 dana.Prvih 2-3 dana povišen tel.temperatura je viša, u prvom danu može da desegne i do 39 ili 40 C.Sledećih dana je temperatura već niža čak i sa periodima normalne temperature koja se često pojavi opet u popodnevnim ili večernjim satima.U periodu kada je povišena temperatura, kada se organizam prirodno brani od virusne infekcije, dete treba raskomotiti a povišenu telesnu temperaturu postepeno snižavati tuširanjem ili kupanjem mlakom vodom i to najmanje 10- 15 minuta.Preporučljiva je i masaža velikih površina kože mešavinom razblaženog alkohola i vode ( grudi, leđa, ruke i noge) što takođe dovodi do rashlađivanja tela i postepenog spuštanja telesne temperature.
Oprez pri upotrebi antipiretika ( lekova za snižavanje telesne temperature) i antibiotika
Česta greška roditelja, u najboljoj nameri, je da i pri najmanjem povećanju telesne temperature detetu počnu da daju antipiretike (paracetamol, brufen,..).Posledica neosnovanog davanja antipiretika je nekad rizična jer može dovesti do pojave tzv. hipotermije, kada telesna temperatura deteta može da padne i na vrednosti od 35 stepeni C, što može biti veliki problem jer hipotermija može dovesti do otkazivanja rada nekih organa!!Antipiretike treba davati u razmaku od pet do šest sati a na četiri sata samo kod uporno visokih temperatura.Jedna od najnovijih preporuka je davanje antipiretika u kombinaciji ( naizmenično parcetamol pa potom brufen) dok je doskora bila preporuka da se ovi lekovi primenjuju istovremeno – davnjem podjednakih doza oba leka.
Oprez pri upotrebi antipiretika i antibiotika uvek treba da bude prisutan.
Sekundarne bakterijske respiratorne infekcije
Izazivači infekcija gornjih disajnih puteva u glavnom pripdaju grupi rinovirusa koji pri afekciji sluznice nosa dovode do rinosinuzitisa odnosno upale sluznice nosa i sinusa. Pored virusa i bakterije su deo uobičajene flore nosa i ždrela koje prirodna odbrana organizma održava u ravnoteži ali ako virusna infekcija poremeti taj balans onda može doći i do sekundarne bakterijske infekcije. Da li je u pitanju bakterijska ili virusna infekcija u pitanju, lako se može saznati iz osnovne laboratorijske analize, odnosno iz tzv. leukocitarne formule.
Kod dece predškolskog uzrsta, najčešće sve počinje ko virusna infekcija – sluznica ždrela kod dece uzrasta do tri godine starosti jednostavno nije prijemčiva za bakterije-te zbog toga prva tri do četiri dana samo treba kontrolisati i snižavati povišenu temperaturu.Ako se desi da ipak, iz dana u dan dete ne izgleda dobro, tek tada ima smisla posumnjti na bakterijsku infekciju i uraditi laboratorijsku analizu krvi.
Ni virus ni bakterija
U petoj i šestoj godini života kao i u najranijem školskom uzrastu, često može da se izoluje mikoplazma pneumonije – neka vrsta međuoblika koja je više nalik na bakteriju nego na virus.Infekcija ovim izazivačem koji je čest posetilac školskog kolektiva može da izazove povišenje telesne temperature i vrlo dugotrajan kašalj.Povišene temperature su vrlo blage, obično ne više od 38 stepeni C, ali kašalj može da traje i do četiri sedmice a po nekad čak i sa kratkotrajnim vraćanjem temperature.Ovi mali pacijenti, uprkos svemu jako se dobro osećaju i fizički su aktivni.Infekcija mikoplazmom pneumonije leči se posebnom vrstom antibiotika.
Upala uha
Kod mališana uzrasta do tri godine, upala uha je u velikom broju slučjeva posledica upale nosa – rinitisa.Pojačan nosni sekret sliva se ka unutranjem uhu odnosno ka Eustahijevim tubama koje se u tom uzrastu male i široke te se uvećava rizik od upale uha a naročito u dece koja leže u postelji.Sa većim uzrastom deteta taj rizik se smanjuje.U slučju pojave upale uha mora se uvesti u trapiju i antibiotska terapija jer je izliv nosnog sekreta u unutrašnje uho povoljna podloga za nastanak sekundarne- bakterijske infekcije.
Kod starije dece, ona u četvrtoj i petoj godini života,kao posledica virusne infekcije nosa i ždrela, može doći i do upale srednjeg uha zbog izlivanja sekreta koji u unutrašnjem uhu čini dobru podlogu za razmnožavanje bakterija.Sumnja na prisustvo bakterijske infekcije ( teže opšte stanje deteta, uzrast i sl.) zahteva uvođenje antibiotske terapije.Najčešći uzročnik bakterijske infekcije gornjih disajnih puteva je streptokok pneumonije .
Upale krajnika i bronhitis
Upale krajnika (tonzila) – druga je najčešća infekcija u predškolskom uzrastu.Simptomi bolesti su uvećanje i crvenilo krajnika, često prisutni i beličasti „čepovi“ u njima.Uzimanjem brisa grla, pouzdano se određuje uzročnik infekcije jer ne retko upala krajnika takođe može biti samo virusnog porekla.Kada je reč o bakterijskoj infekciji, jedini direktni uzročnik upale je betahemolitički streptokok grupe A i tada je neosporno uvesti adekvatnu antibiotsku terapiju .
Bronhiolitisi i bronhitsi su takođe česte infekcije donjih disajnih puteva kod predškolske dece.Bronhiolitisi se javljaju kod dece do dve godine, s obzirom da zahvataju bronhiole – najsitnije segmente bronhijalnog stabla, dok je kod starije dece prisutna zahvaćenost glavnih puteva- bronhije.I bronhitisi su kod dece u glavnom izazvani virusnom infekcijom pa antibiotike, opet, ne treba prerano davati.Primenjuju se prvo lekovi koji šire bronhije i pospešuju izbacivanje sekreta.Obično se ovi lekovi daju putem inhalacija, tako da direktno deluju na plućno tkivo smanjujući otok bronhija.Povišena telesna temperatura tretira se na napred opisani način.Kada je reč o odojčadi starosne dobi do 6 meseci, postoji bojazan od nastanka ozbiljnih stanja uzrokovanih respiratornom infekcijom, jer tako mlada bronhijalna sluznica ne reaguje adekvatno na primenu lekova za proširenje bronhija i izbacivanje sekreta.Pogoršanje stanja kod ovako malih pacijenata može dovesti do ozbiljne respiratorne ugroženosti koja zahteva brzu hospitalizaciju i terapiju kiseonikom. U ovom uzrastu, respiratorna infekcija može izuzetno brzo da se širi, pa klinički nalaz koji ne upućuje na bonhiolitis može za samo tri do četiri sata da se pretvori u disajne opstrukcije sa plućima prepunim sekreta.
Odojče
Urinarne infekcije
Slično kao kod infekcija donjih disajnih puteva i urinarne infekcije kod dece praćene povišenom telesnom temperaturom, zahtevaju posebnu pažnju a naročito ako se javljaju kod odojčadi, odnosno kod deteta do godinu dana starosti. Po pravilu, urinarna infekcija u tako ranom uzrastu mora do detalja da se istraži jer po nekada, može biti uzrokovana urođenim anomalijama urogenitalnog sistema.Analizom urina potvrđena urinarna infekcija kod odojčadi podrazumeva dalje dijagnostičke procedure; ultrazvučni pregled bubrega i bešike kao i još neke analize a sa ciljem da se utvrdi da li postoji neka od anomalija koja dovodi do vraćanja urina ka bubrezima i tako stvara uslove za oštećenje bubrega.Kod starijeg uzrasta dece ( dve i tri godine) najčešći uzročnik urinarnih ifekcija je bakterija ešerihija koli -inače prirodni žitelj debelog creva.
