Autor:
Dr Vesna Tepšić Ostojić neuropsihijatar
Sindrom izgaranja (poznat i pod engleskim nazivom burn out) je stanje emocionalne, mentalne i fizičke iscrpljenosti prouzrokovane izraženim i dugotrajnim stresom. Nastaje kada se osoba oseća preplavljenom obavezama i u nemogućnosti da odgovori na stalne zahteve koji se pred nju postavljaju. Sindrom izgaranja „troši“ energiju ostavljaući osećanja iscrpljenosti, praznine, bespomoćnosti, beznadežnosti, ciničnosti i ozlojeđenosti.
Različit od stresa
Sindrom izgaranja nastaje kao rezultat dugotrajnog stresa, ali nije isto što i previše stresa. Kod stresa svega je previše: previše pritisaka, prviše zahteva, previše napora i fizičkog i mentalnog. Osobe pod stresom mogu da zamisle da kad bi sve bilo pod kontrolom i one bi se osećale bolje. Nasuprot tome, kod sindroma izgaranja svega je premalo: premalo motivacije, premalo pozitivnih osećanja, premalo kapaciteta za brigu i negu. Premalo je i osećanja nade u pozitivno rešanje situacije. Ako bismo hroničan stres opisali kao „davljenje“ u obavezama, sindrom izgaranja bio „isušivanje“. Osoba pod stresom je za razliku od one sa sindormom izgaranja najčešće svesna situacije u kojoj se nalazi.
Uzroci su mnogostruki
Sindrom izgaranja najpre je opisan kod medicinske profesije. Kasnije je je uočen i kod mnogih drugih. Smatra se da je češći u zanimanjima koja uključuju rad sa ljudima, brigu, negu… Razlog ne mora da bude samo profesionalni angažman nego i lični npr. nega bolesnog člana porodice.
Osoba koja nema osećanje kontrole nad poslom koji radi, nalazi se pod velikim pritiskom, nedovoljo je priznata i nagrađena za posao koji obavlja, ima nejasne ili preterane zadatke, radi monoton posao ili u haotičnim uslovima pod rizikom je da razvije sindrom izgaranja. Iako je uticaj posla na razvoj sindroma značajan ne treba zanemariti karakteristike životnog stila i ličnosti same osobe.
Neke karakteristike životnog stila kao nedovoljno vremena za relaksaciju i druženje, nedovoljno sna, preuzimanje mnogo obaveza bez dovoljne pomoći drugih ili manjak bliskih veza doprinose razvoju sindroma.
Crte ličnosti kao perfekcionizam, pedanterija, pesimističan pogled na sebe i svet oko sebe, potreba za kontrolom i nemogućnost da se podeli odgovornost sa drugima kao i velika očekivanja od sebe prisutne su kod osoba koje razviju sindrom izgaranja.
Znaci i simptomi
Sindrom izgaranja se postepeno razvija. U početku blagi i povremeni simptomi se progresivno pogoršavaju.
Fizički simptomi:
stalno osećanje umora i nedostatka energije
pad imuniteta, česte prehlade, virusne infekcije…
česte glavobolje, bolovi u leđima….
promena apetita i pormećaji spavanja
Psihički znaci i simptomi:
osećaj nesigurnosti i neuspeha
osećanje bespomoćnosti, predaje…
osećanje usamljenosti ili otuđenosti
nedostatak motivacije
ciničnost i negativnost
samnjenje osećanja zadovoljstva ili ispunjenosti
Bihejvioralni znaci:
izolacija od drugih ljudi
stalno odlaganje obaveza
odustajanje od započetog posla ili preuzetih obaveza
sukobi sa okolinom
štetna upotreba alkohola, psihoaktivnih supstanci ili neke hrane
izostajanje s posla, kašnjenje, odlazak ranije…
Prevencija
Čim se prepoznaju čak i blagi znaci i simptomi treba reagovati jer neće proći sami od sebe. Naprotiv, pogoršavaće se kako vreme porolazi. Od značajne pomoći je:
ne uskakati direktno u dnevne obaveze – započeti dan nečim što prija: kafom i novinama, jutarnjim vežbanjem, tuširanjem i masažom….
liusvojiti i održavajti zdrave navike ishrane, vežbanja i spavanja – očuvaće energiju i otpornost odrganizma kako fizičku tako i mentalnu
postaviti jasne granice – potruditi se da se kaže „ne“ kada situacija prevazilazi mogućnosti i kapacitete
„isključiti se“ – postati nedostupni na telefon, mail i odmoriti se deo dana
negovati kreativnu stranu – kreativnost je najmoćniji „protivotrov“ sindromu izgaranja
Oporavak
Ponekad je kasno za prevenciju. Problem neće nestati sam i treba ga ozbiljno shvatiti. Za oporavak je potrebno:
usporiti – nije dovoljno samo lečiti fizičke sipmptome, potrebno je usporiti sopstvene aktivnosti, napraviti pauzu, otići na odmor, distancirati se…
potražiti pomoć i poršku – neophodno je izaći iz stanja samoizolacije, osloniti se na pomoć i podršku bliskih osoba, podeljeni problemi i osećanja olakšaće teret koji se nosi
ponovno proceniti sopstvene ciljeve i prioritete – sinrom izgaranja je nepogrešiv pokazatelj da nešto zaista bitno ne funkioniše i prilika da se izdvoji ili ponovno otkrije šta osobu zaista ispunjava, čini srećnom, motiviše…
priznati sopstvene gubitke – u sindromu izgaranja „izgoreli su“ često idealizam ili snovi vezani uz karijeru, profesionalna uloga, fizička i emocionalna energija, prijateljstva, samopoštovanje, samovrednovanje, osećanje kontrole, radosti, smisla života… pomirenje sa ovim specifičnim gubicima pomaže nam da ih prežalimo i sa novom energijom, samopouzdanjem i optimizmom vratimo se životu, nadajući se da smo nešto i naučili.
Profesionalna pomoć
Ukoliko nakon uvida u problem osoba nije u mogućnosti da sopstvenim snagama i u uz pomoć bliskih osoba da ga reši neophodno je potražiti stručnu pomoć psihijatra ili psihologa.
