BRONHIJALNA ASTMA
Bronhijalna astma je hronično plućno obolenje koja se ispoljava u ponovljenim epizodama reverzibilne opstrukcije bronhija,što se manifestuje epizodama gušenja, kašlja i nedostatka vazduha uz često povećanu produkciju sekreta.
Etiologija obolenja
U nastanku bronhijalne astme učestvuju egzoantigeni ( izazivači iz spoljne sredine), a u već nastalom obolenju, ređe bez prethodne senzibilizacije, astmatične napade mogu da izazovu „paraimunološki“ i neimunološki faktori :fizički napor, neki analgetici kao i emocionalni faktor.Najčešći egzoantigeni su inhalacioni antigeni ( oni koji se unose udisanjem) kao što su polen, kućna prašina, posteljne stvari kao i životinjska dlaka a mnogo ređe astmatični napad mogu da izazovu nutritivni alergeni kao što su riba, jaja, orasi ili rakovi.Pored ovih dobro poznatih faktora, astmatični napad mogu da izazovu i brojni fizičko-hemijski agensi: hladnoća, parfemi, sveže boje, duvan, kozmetička sredstva, sprej aerosoli i bezinske pare, emocionalni faktori: stres, ljutnja, strah,nervoza i neki analgetici: aspirin, paracetamol.
U praksi se najčešće susrećemo sa dva osnovna oblika bronhijalne astme: alergijskom-extrinsic i infektivnom bronhijalnom astmom ili kombinacijom ova dva oblika, mešanom, alergijsko infektivnom astmom.Pored ovih, najčešće zastupljenih obolika bolesti, postoje i drugi oblici ovog obolenja kao što su autonomna, psihogena, refleksna, astma u naporu i analgeticima izazvana astma.
Patološka fiziologija– astmatični napad je posledica trijasa koji se ispoljava u spazmu glatke muskulatire bronhiola, oticanju njihove sluznice i nagomilavanju žilavog i lepljivog sekreta – što sve zajedno otežava prolaz vazduha udonjim disajnim putevima naročito izraženo za vreme izdisanja.
Rendgen pluca
Snimak pluća
Klinička slika – alergijska bronhijalna astma počinje u mlađem životnom dobu u rasponu od 5 do 35 godina, mada se može javiti i u bilo kom životnom dobu.Podjednako obolevaju i muškarci i žene.Od ove vrste astme obolevaju u glavnom osobe sa „atopičnom konsitucijom“ – koje imaju od ranije neku od alergijskih bolesti ili im neko od rođaka boluje od alergijskih bolesti.U glavnom su kod ovog vida astme odgovorni za nastanak bolesti alergeni polena, kućne prašine i posteljine.Astmatični napad počinje obično noću, sa osećajem teskobe u grudima, bolesnik sedi ili stoji, bled u licu i često zauzima poseban položaj koji mu olakšava izdisaj.Ritam disanja je usporen, faza izdisaja je jako produžena a grudni koš je jako proširen i u položaju je udisaja, sa spuštenom dijafragmom a udisaj je bučan i kratak.Faza nedostatka vazduha traje nekoliko minuta ili sati a na to se nadovezuje kašalj koji se završava oskudnim sluzavo lepljivim ispljuvkom.
Infektivna bronhijalna astma- se javlja kod dece i osoba starijih od 35 godina, mada i ona može nastati u bilo koje životno doba.Bolest se ispoljava kao ponovni bronhitis u sklopu kojeg dolazi do astmatičnog napada.Kod ovih bolesnika u vreme recidiva infekcije dolazi do povišene telesne temperature a za vreme astmatičnog napada bolesnik se ponaša kao i u alergiskoj bronhijalnoj astmi.Kod ovih bolesnika astmatični napad počinje kašljem na koji se nadovezuje gušenje sa sviranjem u grudima.Po toku bolesti infektivna bronhijalna astma je hronična i progredijentna a potpuna remisija ( odsustvo bolesti) retko postoji jer zaostaje hronični bronhitis.Bolest se relativno brzo komplikuje pojavom plućnog emfizema, plućnom hipertenzijom i opterećenjem „ desnog srca“.
Kao poseban entitet opisuje se „ status astmaticus“ – kao produženi oblik astmatičnog napada koji traje i preko 24 h. Astmatični status nastaje polako ili naglo i predstavlja najtežu komplikaciju bronhijalne astme.Češće se javlja kod bolesnika koji već duže vremena boluju od bronhijalne astme ali se dešava da bude i prvi simptom ove bolesti.Može da nastane kako u alergiskoj tako i u infektivnoj bronhijalnoj astmi.
Lečenje- obolelih od bronhijalne astme se ne može šematizovati i najčešće se mora sprovoditi u zavisnosti od specifičnosti slučaja.Nekada, za suzbijanje blažeg astmatičnog napada dovoljna je i upotreba Efedrina. U upotrebi su i snažni bronhodilatatori ( lekovi koji proširuju disajne puteve) kao Solbutamol koji se može koristiti i u vidu spreja pod pritiskom.Nekada se za lečenje težih astmatičnih napada, rezistentnih na pomenutu terapiju upotrebljava i terapija sa hidro- kortizonom…
Pored medikamentne terapije u lečenju bronhijalne astme potrebno je da se primene i neke opšte mere koje se sastoje u eliminaciji sekundarnih faktora koji pogoršavaju obolenje a to su pušenje, boravak i rad u zaprašenim i vlažnim prostorijama, infekcije, emocionalni stres i drugi nepovoljni faktori.Primena primorske i visinske klime daje zadovoljavajuće rezultate.u lečenju bronhijalne astme.Upražnjavanje određenih vežbi disanja i rehabilitacija su danas od sve većeg značaja kod ovih bolesnika.
