MIGRENSKA GLAVOBOLJA
Pulzirajuća glabolja, mučnina a po nekad i povraćanje, povećana osetljivost na svetlost, zvuke i neke mirise, neki su od najupečatljivijih detalja tipične kliničke slike koja migrenu razlikuje od drugih, brojnih vrsta glavobolje.Napadi migrene mogu da potraju od 4 do čak 72 sata a većina pacijanata u tom periodu nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti.Pacijenti sa migrenom ocenjuju ove glavobolje sa najvišim ocenama na skali od 1 do 10 a osobe sa bolom jačine 10 imaju tako intenzivnu glavobolju da nisu u stanju da budu sposobni za rad, porodični i socijalni život.
Migrenu karakterišu paroksizmalni napadi glavobolje kojoj često prethodi psihološki ili vizuelni poremećaj i ponekad je prati pospanost.Smatra se da od nje boluje oko 8% ukupne populacije.Mnogo je češća kod žena nego kod muškaraca i mnogo se češće javlja kod osoba koje su u detinjstvu bile strašljive i nepopustljive a u odraslom dobu su pedantne, sa čvrstim uvredljivim i ambicioznim karakterom.Često postoji i anamneza o sličnim glavoboljama kod krvnih srodnika.
U prkos ovim vrlo neprijatnim simptomima, migrena se ne ubraja niti prati ozbiljne bolesti.Komplikovane migrene,praćene neurološkim manifestacijama, vrlo su retke pa ono što preciznije definiše težinu ovog obolenja je učestalost migrenskih napada koja mže da varira među pojedincima od gotovo svakodnevne do samo nekoliko u toku čitavog života.Osobe sa čestim migrenama ( četiri do pet, nekada i više od deset mesečno) najčešće su ometene u obavljanju redovnih dnevnih ( profesionalnih) aktivnosti i nisu sposobne na odazivanje porodičnim obavezama, pa ih nerazumevanje za bolest ” od koje se ne umire” i od poslodavaca i od najbližih članova porodice čini gotovo izopštenim iz svakjodnevnog života.
Migrene sa aurom ili bez aure su dva najčešća tipa migrene.Aura označava grupu simptoma koji obično prethode i gube se sa početkom migrenske glavobolje , traju od 20 do 60 minuta a ispoljavaju se u različitim vidovima – kao zamućenje ili suženje vidnog polja, svetle tačkice,cik- cak linija pred očima, vrtoglavica, otežan govor ili trnjenje ( ali i slabost ili oduzetost) jedne polovine tela.Nakon prekida ovih uvodnih tegoba,nastupa intenzivna glavobolja – već pomenuti migrenski napad koji traje od 4 h do čak tri dana. Migrenu sa aurom ima oko 15% pacijenata koji boluju od migrenskih glavobolja.
Uzrok i priroda migrene nisu poznati još uvek, ali su promene u moždanom protoku krvi, na nivou nekih prenosnika ( transmitera) kao i elektro fiziološki poremećaji uočeni pre, tokom i nakon napada migrene. Kao faktor koji se pominje kao uzročnik može da bude i genetska sklonost.Ono što je poznato je da postoji veliki broj ” okidača” koji mogu da započnu migrenski proces. Treba pomenuti i naglasiti stres, menstrualni ciklus kod žena, pojedine namirnice u svakodnevnoj ishrani ( alkoholna pića, čokolada, neki mlečni i suvomesnati proizvodi,sastojci druge hrane) umor, glad, promena klimatskih faktora,…
Savremeni čovek je često izložen velikim dozama stresa i vodi “nehigijenski” način života , odnosno, posvećuje malo pažnje telesnom i mentalnom zdravlju, umerenoj fizičkoj aktivnosti, načinu ishrane, uzdržavanju od nezdravih navika ( pušenje, alkohol,..).Kod žena, migrenske glavobolje su vrlo često vezane za menstrualni ciklus pa se te glavobolje, koje se isključivo javljaju u vreme ciklusa zovu još i menstrualne migrene.Kada je reč o klimatskim uslovima, oni su u svim godišnjim dobima jedan od čestih faktora u nastanku pojedinih vrsta glavobolje i povećanja njihovog broja.U tom smislu najznačajnije su brze promene vazdušnog pritiska, a sa njime i promene temperature vazduha što najčešće provocira pogoršanje hroničnih glavobolja različite prirode, na ročito migrenskih. Migrene u letnjem periodu su učestalije i duže po trajanju kao i u jesen, kod brzih promena atmosferskog pritiska praćenih i promenom spoljne temperature.
Zbog učestalih ponavljanja, migrena spada u najčešće glavobolje.Može se javiti u bilo kom životnom dobu, ali najčešće od dvadesete do pedesete godine života.Pogađa između 12 i 19% žena i oko 8% muškaraca i dece.U dečijem uzrastu migrena pogađa relativno podjednak broj adolescenata oba pola ali sa pubertetom i početkom menstrualnog ciklusa kod devojčica, jezičak na vagi se lagano pomera ka ženskom polu.
Odazak na godišnji odmor može takođe da bude faktor rizika za povećanje učestalosti migrena kod pacijenata koji su im inače skloni.Do pogoršanja migrene obično dolazi na početku godišnjeg odmora , kada se dnevni ritam koji mu prethodi smiruje i kada dolazi do promene navika.Ukoliko je pacijent na primer, pre odlaska na odmor pio puno kafe a na odmoru to više ne čini, ta promena može da bude ” okidač” pogoršanja.Početak ponovnih stresnih profesionalnih aktivnosti nakon odmora takođe ima provokativni uticaj na povećanje broja napada.Slično navedenim promenama, na izazivanje glavobolje mogu da utiču i razni faktori vezani za promenu ritma navika čak i samo tokom vikenda, pa otuda i pojam ” vikend- glavobolja”.Vikendom se obično duže spava i time skraćuje period dana u kome se konzumiraju kofeinski preparati, a to smanjenje u odnosu na radne dane takođe može da provocira migrenski napad.
DIJAGNOSTIKA I LEČENJE
Ukoliko migrena ima jasne kliničke manifestacije i uobičajen način ispoljavanja, dijagnostička procedura je značajno redukovana.Međutim, često su kod jednog pacijenta simptomi kompleksniji pa je potrebna i dopunska dijagnostika- lab. analize krvi, kolor doppler krvnih sudova vrata kao i TCD ( transkranijalni dopler krvnih sudova mozga), pregled oftalmologa, EEG ( elektroencefalografija), a ne retko i KT pregled glave ili bolje MR pregled zbog odsustva zračenja.
S obzirom da su osobe koje pate od migrene osetljive na stres i promene uobičajenog životnog ritma, pogotovu kad je reč o deci,kao preventiva se savetuje redovnost u obrocima, odlasku na spavanje i sl.Kada je o zaposlenima reč, pogotovu osobama opterećenim profesijom ili ljudima na menadžerskim pozicijama – savet je : češće kratke pauze u toku radnog vremena,izbegavanje kontinuiranog i jednoličnog položaja tela za radnim stolom, kratke vežbe pored pisaćeg stola,često provetravanje kancelarije, smanjenje broja kofeinskih napitaka, pušenje i naravno, koliko je moguće izbegavanje stresnih situacija.
Terapija lekovima je kao prva linija odbrane.Tri glavobolje mesečno se mogu tolerisati i u takvim slučajevima ukoliko nema kontraindikacija, najčešće se primenjuju visoko selektivni lekovi iz grupe triptanskih preparata kao i lekovi drugog i trećeg terapijskog izbora sa različitim terapijskim odgovorima. Ukoliko pacijent ima više od jedne migrenske glavobolje nedeljno, primenjuje se preventina terapijska procedura, odnosno, lekovi koje pacijent uzima svakog dana u cilju smanjenja broja migrenskih glavobolja.Ovi lekovi se uzimaju u periodu od više meseci, dok se drugi lekovi daju isključivo u fazi trajanja glavobolja sa ciljem da se bol ukloni. Često se paralelno primenjuju i lekovi iz grupe anksiolitika koji imaju funkciju smanjenja stepena anksioznosti ( psihičke napetosti).
Menstrualna migrena je nešto otpornija na standardne terapijske procedure od drugih oblika migrenske glavobolje ali se primenom lekova prvog terapijskog izbora obično savladava i ovaj tip glavobolje.Kao mnogo veći problem treba izdvojiti hronične migrenske glavobolje, koje podrazumevaju više od 15 migrena u periodu od oko 6 meseci a posebno glavobolje od prekomerne upotrebe analgetika. Upravo su pacijenti koji uzimaju u toku dana jednu ili više tableta različitih analgetika pod rizikom da boluju svakodnevno od iznurujućih, teških glavobolja koje se u takvim slučajevima mogu lečiti isključivo detoksikacijom- prekidom upotrebe lekova- a po nekad, i primenom specifičnih terapijskih procedura u bolničkim uslovima.
Pravovremeno delovanje medikamentima, čim glavobolja počne, osnovno je pravilo u lečenju migrenskih ali i drugih benignih, akutnih ili hroničnih glavobolja pri čemu treba istaći značaj triptana – antimigrenskog leka koji ima efikasnost bez obzira u kojoj fazi je migrenska glavobolja. Takođe jedan od načina efikasnog lečenja je i neinvazivna procedura primene PENS-a i TENS-a ( perkutana i transkutana elektrostimulacija nerva) kojima se na direktan način i vrlo efikasno može pomoći pacijentu.
