Tireoidni hormon deluje na oksidativne procese u svim ćelijama organizma.Normalno se stvara u žljezdanom tkivu, spajanjem sa anorganskim jodom koji se deponuje u žljezdi pod dejstvom tireotropnog hormona hipofize i tirozina.
Prema potrebama organizma, aktivni hormon se oslobađa iz žljezde pod dejstvom tireotropnog hormona.Potrebe organizma za jodom su minimalne ( oko 20-200 mikrograma dnevno).Međutim, u stanju stvarnog nedostatka joda ili povećanih potreba za njime ( na primer u vreme puberteta), proces sinteze tiroksina postaje nedovoljan , što ima za posledicu nalaz niskih vrednosti slobodnih hormona u krvi.Ovo stanje izaziva pojačano lučenje tireotropnog hormona ( TSH) koji svojim dejstvom na tkivo žljezde dovodi do njene hiperplazije ( uvećanja).
Obolenja štitaste žljezde mogu biti praćena njenim difuznim uvećanjem ili nodularnim ( gušavost-struma) uvećanjem ili biti bez uvećanja tkivne mase.Danas, kada govorimo o obolenjima ove žljezde sve se više zapaža genetska predispozicija.
Kako tireoidni hormon utiče na sve vitalne procese organizma, to je za mentalni i fizički razvoj od najvećeg značaja uzrast u kome dolazi do nedostatka hormona.Dugotrajna insuficijencija ( nedovoljan rad ) štitaste žljezde koja postoji od ranog detinjstva (kretenizam) dovodi do nepovratnih posledica.Hipofunkcija blažeg stepena, naročito u odraslih, može proći nezapaženo ili sa atipičnom simptomatologijom koja podseća na obolenja drugih sistema.U tom slučaju, postavljanje dijagnoze najvećim delom se zasniva na laboratorijskim analizama-u glavnom na nalazu povišenih vrednosti TSH.
U svakom slučaju,bez obzira na uzrast, kad god se pipa izolovani čvor koji nije praćen hiper ili hipofunkcijom, naročito ako on raste, treba imati u vidu mogućnost postojanja maligne bolesti žljezde.
Hipotireoidizam – mehanizam nastanka može biti kao posledica primarnog obolenja žljezde ili usled nedostatka tireotropnog hormona –TSH.
Kretenizam i juvenilna hipotireoza – osnovne karakteristike: patuljast rast,mentalna retardacija,suva, hladna koža žućkaste boje, izbačen trbuh, u lab. analizama – niske vrednosti T4 i povišene vrednosti holesterola u serumu, kao i povišenje vrednosti tireotropnog hormona – TSH
Hipotireoidizam odraslih – osnovne karakteristike:osećaj slabosti,podbula koža žućkaste boje,retke- oskudno izražene obrve, veliki debeo jezik, usporen rad srca, anemija, u lab analizama – smanjenje vrednosti T4 kao i fiksacija radioaktivnog joda u tkivu žljezde
Hipertireoidizam– ovo obolenje je jedno od najčešćih obolenja endokrinih žljezda.Najčešće obolevaju osobe ženskog pola u dobi od 20 – 40 godina.Najčešći rani simptomi obolenja su motorni nemir, nervoza, razdražljivost,lako zamaranje – naročito pred veče i neobjašnjiv gubitak u telesnoj težini uprkos jako pojačanom apetitu.Ovakve osobe se obično obilno znoje, ne podnose toplotu i pokazuju stalne brze i nekoordinirane pokrete čije amplitude mogu varirati od finog i sitnog do grubog tremora. Koža je topla i vlažna.Oči su sjajne, pogled može biti i ukočen a po nekad može postojati i otok oko očiju. Postoji ubrzani rast srca-tahikardija a može se registrovati i treperenje pretkomora i pojava srčane slabosti.U lab. analizama postoji povišena vrednost T4 i povišena apsorpcija radioaktivnog joda u tkivu žljezde.
Karcinom štitaste žljezde – mada karcinom žljezde retko dovodi do poremećaja njenih funkcija, diferencijalno dijagnostički on zadire praktično u sva obolenja ove žljezde.Postoje najnoviji dokazi koji ukazuju da karcinom štitaste žljezde može predstavljati krajnji ishod dugotrajne i prekomerne stimulacije žljezde tireotropnim hormonom hipofize –TSH , naročito kod izvesnih tipova strume ili upale žljezde.Može se javiti u bilo kom uzrastu a naročito je čest u osoba kod kojih je ranije vršeno zračenje tkiva vratne regije.Glavni znaci karcinoma štitaste žljezde su prisustvo bezbolnog, jako tvrdog čvora u uvećanoj štitastoj žljezdi ili palpabilno uvećanje limfnih žljezdi vrata zajedno sa uvećanom štitastom žljezdom.Lab. analize – sa vrlo malim izuzecima, vrednosti svih funkcionalnih testova su normalne osim ako karcinom nije udružen sa upalom žljezde.Rendgenski nalaz – mogu se naći ekstenzivne metastaze u kostima i u plućima ( odmakli stadijum bolesti).Lečenje – odstranjivanje tumora hirurškim putem, ukoliko je izvodljivo predstavlja lek izbora u lečenju većine karcinoma štitaste žljezde.Prognoza bolesti je u direktnoj zavisnosti od histološkog tipa karcinoma ali i od stadijuma u kome je bolest prepoznata.Anaplastični karcinom, za razliku od papilarnog karcinoma se širi veoma brzo nezavisno od blagovremeno postavljene dijagnoze i lečenja.
Tireoiditis (zapaljenje štitaste žljezde) – bolno uvećanje štitaste žljezde sa simptomatologijom kompresije ( pritiska) kod akutnog i subakutnog oblika i bezbolno uvećanje žljezde kod hroničnog oblika bolesti.Upala žljezde se sve češće dijagnostikuje od kako se u poslednje vreme koriste serološki testovi za dokazivanje tireoidnih autoimunih antitela.Ova heterogena grupa obolenja može se podeliti u dve podgrupe: 1- specifična upala – uzrokovana specifičnim uzrocima ( najčešće infekcijom) i 2 – znatno češći tip upale nepoznatog uzroka, obično na bazi autoimunih procesa.Upala štitaste žljezde mora se uzeti u obzir kod svih oblika strume; naročito ako je u pitanju struma koja se rapidno uvećava.Najčešći oblik na bazi autoimunih procesa je Hashimoto tireoiditis i viđa se u glavnom u žena srednjih godina.Bolest počinje podmuklo sa uvećanjem štitaste žljezde i simptomima kompresije.Retko dolazi do disfunkcije štitaste žljezde , mada u nekim slučajevima obolenje može da progredira do hipofunkcije ili pozne hiperfunkcije.Štitasta žljezda može biti jako uvećana.Prognoza bolesti: klinički tok ove grupe bolesti jako varira.Kod subakutnog obolenja žljezde tok bolesti može da bude kombinovan fazama smirivanja upale i oporavka i fazama razbuktavanja bolesti i lečenje je nespecifično.Zapaljenski proces može tinjati nedeljama.U velikom broju bolesnika sa ponovnim subakutnim ili još češće hroničnim upalnim procesom dolazi do trajnog razaranja štitaste žljezde i pojave hipotireoze kada se najčešće reaguje supstitucionom terapijom – preparatima štitaste žljezde…
